Iz Nje­mač­ke je ju­če kre­nuo pr­vi auto­bus sa oko 50 li­ca iz Bi­je­log Po­lja, Ro­ža­ja i Pet­nji­ce ko­ji­ma ni­je odo­bren azil u toj dr­ža­vi. Ka­ko je za „Dan” sa­op­šte­no iz NVO Euro­most po­vrat­ni­ci će u Cr­nu Go­ru sti­ći da­nas u po­po­dnev­nim ča­so­vi­ma. Već da­nas iz No­vog Pa­za­ra će kre­nu­ti no­vi auto­bu­si ko­ji će vra­ća­ti i dru­ga li­ca ko­ja ni­je­su uspje­la da do­bi­ju azil u Nje­mač­koj.
Pre­ma ra­ni­jim pro­cje­na­ma NVO, iz Cr­ne Go­re je u Nje­mač­ku po­šlo oko 4.000 li­ca, dok su u Vla­di tvr­di­li da ta broj­ka ne pre­la­zi 600.
– Gra­đa­ni ko­ji se vra­ća­ju oba­vi­je­sti­li su nas da se u auto­bu­su na­la­ze li­ca ko­ja su mo­ra­la do si­noć da na­pu­ste Nje­mač­ku. Oni na­vod­no tvr­de da ih do No­ve go­di­ne u Nje­mač­koj ne­će osta­ti ni dva od­sto, da je pri­ti­sak ogro­man i da se naj­vi­še vra­ća­ju sa­mi. Euro­most će pra­ti­ti si­tu­a­ci­ju nji­ho­vog po­vrat­ka u Cr­nu Go­ru, kao što smo pra­ti­li i nji­hov i od­la­zak. Ka­da stig­nu u Cr­nu Go­ru, raz­go­va­ra­će­mo sa nji­ma tra­ži­ti da se bez stra­ha obra­te Cen­tru za so­ci­jal­no sta­ra­nje i lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma u slu­ča­ju da im je po­treb­na po­moć – sa­op­štio je pred­sjed­nik NVO Euro­most Al­mer Me­kić.
On na­vo­di da će Euro­most po­vrat­ni­ke sa­vje­to­va­ti da dje­cu od­mah upi­šu u ško­le, da bi na­sta­vi­li da­lje ško­lo­va­nje.
– U slu­ča­ju da ih u ško­le ne bu­du htje­li upi­sa­ti, od­mah će­mo oba­vi­je­sti­ti Nje­mač­ku am­ba­sa­du i po­kre­nu­ti niz ak­tiv­no­sti u ci­lju za­šti­te sva­kog dje­te­ta. Po­vrat­ni­ci ne tre­ba da kri­ju po­vra­tak, jer svi zna­mo da je nji­hov od­la­zak po­sle­di­ca ne­mo­guć­no­sti da pre­ži­ve i da se pre­hra­ne. Gra­đa­ne na sje­ve­ru če­ka još jed­na te­ška zi­ma, za­to će­mo u na­red­nom pe­ri­o­du, po po­vrat­ku svih azi­la­na­ta iz Nje­mač­ke, sa osta­lim NVO sa sje­ve­ra, usmje­ri­ti i na­sta­vi­ti ak­tiv­no­sti pro­tiv sva­kog uni­šta­va­nja, ig­no­ri­sa­nja ili dis­kri­mi­ni­sa­nja sje­ver­nog re­gi­ona i nje­nih gra­đa­na – is­ta­kao je Me­kić.
U Euro­mo­stu sma­tra­ju da su po­li­tič­ka de­ša­va­nja u Pod­go­ri­ci ba­ci­la u za­bo­rav te­žak ži­vot gra­đa­na na sje­ve­ru, ma­sov­ne mi­gra­ci­je, ne­rav­no­pra­van sta­tus i dis­kri­mi­na­ci­ju tog re­gi­o­na.
– Ne mo­že­mo se ba­vi­ti sa­mo iz­bor­nim za­ko­ni­ma i ka­ko će­mo ući u NA­TO, ova dr­ža­va ima svo­ju eko­no­mi­ju, ima gra­đa­ne ko­ji ži­ve u ja­ko te­škoj eko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji, ko­ji­ma je po­treb­na po­moć – is­ta­kao je Me­kić.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje Dže­mal Lju­ško­vić tvr­di da lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ima na­či­n da po­mog­ne oni­ma ko­ji su se vra­ti­li. On je u iz­ja­vi za „Dan” ka­zao da ras­po­la­žu sa po­dat­kom da je iz Bi­je­log Po­lja oti­šlo oko 500 li­ca, ali da ni­ko ni­je pro­dao ku­ću ili ima­nje i da svi ima­ju gdje da se vra­te.
– Po­dat­ke smo do­bi­li na osno­vu raz­go­vo­ra sa pred­sjed­ni­ci­ma mje­snih za­jed­ni­ca Ka­nja, Lo­zne, Bi­stri­ce i Ko­ri­ta, oda­kle je naj­vi­še lju­di oti­šlo u Nje­mač­ku. Iz po­re­ske upra­ve su nas oba­vi­je­sti­li da ni­jed­no ima­nje ili ku­ća ni­su pro­da­ti i upi­sa­ni na ne­či­je dru­go ime. To zna­či da ti lju­di ima­ju gdje da se vra­te – ka­zao je Lju­ško­vić.
On na­vo­di da su oba­vi­li raz­go­vo­re sa di­rek­to­ri­ma ško­la i do­bi­li uvje­ra­va­nja da ne­će bi­ti pro­blem da se dje­ca vra­te na na­sta­vu.
– Pret­hod­no će mo­ra­ti pred ko­mi­si­jom da po­la­žu raz­red ko­ji su na­pu­sti­li, a on­da će za njih bi­ti or­ga­ni­zo­va­na do­pun­ska na­sta­va ka­ko bi na­dok­na­di­li po­pu­šte­no gra­di­vo. Za one ko­ji su na­pu­sti­li rad­na mje­sta, ima­mo uvje­ra­va­nja po­je­di­nih po­slo­da­va­ca da za do­bre rad­ni­ke ne­će bi­ti pro­blem da se vra­te. Do­bi­li smo na­go­vje­štaj od kom­pa­ni­je „Fran­ca” da će sve ura­di­ti da vra­te na po­sao 30 do 40 li­ca ko­ja su oti­šla u Nje­mač­ku. Ka­da su u pi­ta­nju so­ci­jal­na da­va­nja, svi oni ko­ji pri­lo­že do­ku­men­ta ko­ja su po­treb­na, mo­ći će po­no­vo da do­bi­ja­ju po­moć – re­kao je Lju­ško­vić.
Za­klju­čio je da će se agro bu­dže­tom opre­di­je­li­ti sred­stva za se­o­ska pod­ruč­ja za sve one ko­ji že­le da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom.
– Ta­ko će do­sta po­vrat­ni­ka mo­ći da ra­di i za­ra­đu­je od svo­jih ima­nja – sma­tra Lju­ško­vićM.N.


Bi­hor če­ka ise­lje­ni­ke

Pred­sjed­nik opš­tine Pet­nji­ca Sa­mir Ago­vić na­vo­di da zna da su se iz Nje­mač­ke u po­sled­nje vri­je­me u Bi­hor vra­ti­le dvi­je po­ro­di­ce ko­je su pro­šle go­di­ne po­tra­ži­le azil u toj za­pad­no­e­vrop­skoj ze­mlji. Re­kao je da se u na­red­nom pe­ri­o­du oče­ku­je po­vra­tak i dru­gih po­ro­di­ca i da su to uglav­nom li­ca ko­ja u svom za­vi­ča­ju ima­ju po­ro­dič­ne ku­će. Ago­vić je ka­zao da će lo­kal­na upra­va u gra­ni­ca­ma svo­jih mo­guć­no­sti po­mo­ći tim po­ro­di­ca­ma da or­ga­ni­zu­ju ži­vot na pro­sto­ru Pet­nji­ce.
– Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, oko sto oso­ba sa pro­sto­ra Pet­nji­ce je u po­sled­nje vri­je­me oti­šlo da ži­vi u Nje­mač­koj u na­di da će ta­mo ima­ti bo­lje uslo­ve za ži­vot. Me­đu­tim, ne­ki od njih su od­lu­či­li da se po­no­vo vra­te u mje­sto svog ro­đe­nja, jer se, oči­gled­no, u ino­stran­stvu ni­je­su sna­šli ona­ko ka­ko su to oče­ki­va­li. To su uglav­nom lju­di ko­ji ima­ju ku­će u Pet­nji­ci, ta­ko da su stam­be­no zbri­nu­ti. Mi iz lo­kal­ne upra­ve na­sto­ja­će­mo da im pru­ži­mo po­moć, na­ro­či­to u onom di­je­lu ko­ji se ti­če po­nov­nog upi­sa i ško­lo­va­nja nji­ho­ve dje­ce u na­šim obra­zov­nim usta­no­va­ma – na­gla­sio je Ago­vić.D.J.


Ro­ža­je bez pla­na

Za lo­kal­no ru­ko­vod­stvo u Ro­ža­ja­ma, in­for­ma­ci­ja o po­vrat­ku azi­la­na­ta u tu op­šti­nu iz ino­stran­stva, no­va je. Pot­pred­sjed­nik opš­tine Idriz Nur­ko­vić ka­zao je za „Dan” da je o to­me oba­vi­je­šten pre­ko sred­sta­va in­for­mi­sa­nja.
– Za nas je ta vi­jest no­va i za­to ne­ma­mo ni­ka­kvih pla­no­va za do­ček lju­di iz na­še op­šti­ne. Uko­li­ko do­bi­je­mo zva­nič­ne in­for­ma­ci­je o do­la­sku na­ših lju­di, vje­ro­vat­no će­mo ne­ke pri­pre­me iz­vr­ši­ti i po­mo­ći im u naj­po­treb­ni­jim stva­ri­ma – krat­ko je pro­ko­men­ta­ri­sao Nur­ko­vić.V. Ra.